Na čemu su galebovi

Bilo je dobro, dok je bilo dobro. Vjerojatno je onda zaista Bog hodao po svijetu. Kad bi imala bar neki dokaz o tom događaju, možda bi ipak bilo mrvicu bolje, nego ovako kako je. I eto Bože, svi su se na tebe okomili, pa i moja maljušna malenkost. Ma iskreno, meni ne trebaju veliki dokazi, pismeni ni usmeni ,meni treba samo malo, ali ne da mi spotakneš kamen u svojoj najdražoj igri :„Spotaknuće“. Mene gurni, onako lagano, od iza. Pokreni me! Pomakni me s ove magnetne, mrtve točke, bezbojne, bezglasne i bez muka. Mrtvilo ovo koje se jedino pomiče ovdje, lažno je i iskvareno. O Bože, ako smo stvoreni na tvoju sliku ti zaista onda malo razmišljaš. Ako malo misliš, onda i maloumne odluke donosiš, onda ti je svejedno šta mi mislimo. Ti gledaš najprije sebe i nije te briga za nikoga drugog. O Bože, ako te nije briga za nikoga drugog, onda ti gaziš sve pred sobom. Ako gaziš sve pred sobom, onda i rušiš sve pred sobom.
Ako rušiš sve pred sobom, ne okrećeš se da vidiš pustopoljinu koju si ostavio iza sebe. Bože, ako smo zaista stvoreni na tvoju sliku, oslobodi nas patnje i izbavi iz napasti!
Nedjelja 30. O5. ljeta ni na vidiku. Kiša udara po glavi, zvuk automobilskih guma koje gnječe kišu o asfalt para mi uši, a ja umjesto da mislim o ljepoti života ja mislim o Bogu? Koja ironija, a Oče?Tko ju je stvorio?
E pa sada ću se i ja malo igrati! Osmislit ću sama svoju igru, baš kao i ti. E pa neka to bude, …hm…. igra:“Kada prva ovca s neba padne, počni brojati sve ovčice s neba“. Me ne! Ne! Ne volim tako duge igre, evo smislit ću neku drugu, za češće a kraće korištenje. Hm….. igra: „Posljednji slogan samoubojice?“ Može, sviđa mi se.
Fuck off! Sve samo život ne!Hopa- cupa! Aleluja! Moj tajni život! Avangarda! Smrtstok! Bajla, bajla! Relax!...prelagano je, smislit ću neku drugu.
Igra:“Rečenica koja daje odgovore na sve?“ Hm… Evo je; „Da danas ne sutra odmah.“
DA. DANAS. NE. SUTRA. ODMAH. Pet odgovora DA DANAS. NE SUTRA. SUTRAODMAH. DANAS NE. Četiri odgovora. Loše! Za ovo treba vremena. Smisliti ću igru: „Slogan o životu!“. Hm!? To je zaista teško, isto kao i tebi Oče. Ni ja se neću toga igrati. Sigurno si ti u pravu. Najbolje je igrati se Spotaknuća. Svako je drukčije, i ni jedno ne završava isto, a nogu uvijek podmetnuti možeš. Ta igra nikad ti ne može dosaditi, osim ako te ne zafrkne meniskus ili altroza.
Nego, reci mi, zašto te više ne oslovljavamo sa Vi. Nisi valjda i ti mijenjao pravopis, pa zabranio Vi u jednini. Ma šalim se samo! Fali mi smijeha! Pošalji ga kao dokaz da postojiš. A sama ta želja, dokaz je moje nade u tebe, i zato, ne zamjeri mi Oče što me pucaju fumade, pa zar nismo stvoreni na tvoju sliku i priliku?
Evo, s radija dopire zvuk pjesme, „Tko sam ja da ti sudim“. Pa ti zaista postojiš! Zar mi kroz ovakav šund šalješ poruke, ili samo želiš da se igramo dalje? Iz ovog događaja zaključujem da netko od nas dvoje nije normalan.
Joj, kako mrzim ovaj zvuk sirena Hitne pomoći , koji probija zidove, tiiiiiii-duuuuu, tiiiiiiii-duuuuuu, ili mi možda opet šalješ odgovore, cvileći, TIIIIII-DUUUUUUŠICE! Znam! Ja sam kontroverzni vjernik i ti ne želiš biti moj Bog. Zato poslušaj ovo: „Ja i tom strašnom junaku
Gore na oblaku skidam kapu
Ali mi duša nije toliko plaha
Da ću ga voljet' iz straha.“ Hladno pivo, stari!
Zaista sam poludjela, vrijeme je da se skinem s ovog. A na čemu su galebovi? Oni su pak skroz poludjeli!